13.11.2016.

Ćetenija


U neka malo ljepša, prijeratna vremena bosanska sofra u Rogatici bila je nezamisliva bez ćetenije. Ćetenija je jedno od starih tradicionalnih bosanskih jela, tačnije poslastica, koja ima posebnu čar jer se pravi zimi na sijelima u bosanskim kućama.  Najbolje i najpogodnije je u januarskim noćima kada su temperature ispod nule. Ćetenija je zaista ukusna, a posebno je zanimljivo što dosta žena učestvuje u pravljenju, pa je cijela atmosfera dosta vesela. Ćetenija se pravi od brašna, šećera, vode i male količine soka od limuna.
 
Dan prije brašno ispečete nasuho. Peći na laganoj vatri i stalno miješati da ne izgori. Brašno se mora dobro ohladiti, zato se peče dan ranije. Cijeli kilogram brašna nećete potrošiti ali ga mora biti više. Ušpinovati šećer (agdu) uz dodatak vode i malo limunovog soka. Ostaviti da se ohladi, dakle da se šećer stvrdne. Prije su znali doći momci i kad djevojke iznesu agdu da se ohladi ubacili bi u nju pijeska da se sa njima našale i da bi morale ponovo pravit agdu i da vremenski duže bude sijelo.
Rukama namazanim uljem, iz posude podignete ohlađenu šećernu masu. Trljajući rukama napravite valjak i i dalje presavijate i presavijate dok masa ne pobijeli, a zatim se od te mase napravi obruč.

Zatim se postavi sinija, ili sto na kojoj se razastre brašno. Šećerno kolo se stavi na sredinu sinije i opet dobro sastavi kako se ne bi rastavljalo u toku rada. Oko sinije se okupi 5-6 ljudi, obično djevojaka. Kolo se pomalo posipa brašnom i svi ga okreću na siniji, stiskaju i okreću. Okreće se sve dok se ćetenija ne pođe “končati”, dodaje se pomalo brašna, ne previše i nastavi se okretati dok se potpuno ne iskonča kao pletenica djevojačkih kosa.
Za razliku od nekih drugih jela, ćetenija se spravlja “kolektivno”, uz sevdalinku. “Končaju” je mlade žene i djevojke, “končaju” i pjevuše. Koliko je omiljena u narodu kazuje i ova pjesma:
– Raspi nam se, raspi šećer ćetenijo. Tebe su pravile naše drage majke, naše drage majke, ponosne Bosanke. Tebe prave lijepe djevojke da bi okupile momke. Alčak momci bili šećer posolili, posolili pa se sami počastili.
Stare nane su govorile da treba to kolo okrenuti  99 puta  ako su idealni uslovi za pravljenje ćetenije. Ako u ćeteniji ima gutica, znači da nije dobro iskončana.U svakom mjestu po umijeću spravljanja ćetenije izdvajaju se majstorice “končanja” koje su cijenjene i prepoznatljive po majstorluku. Prostorija u kojoj se pravi ćetenija, ne smije biti pretopla.Gotova ćetenija se prvo malo ohladi (vani ili u hladnoj prostoriji) a zatim se izreže na komadiće i poslužuje. Nakon što je sve urađeno i ispalo kako treba uslijedilo je druženje i sijelo uz pjesmu i prepričavanja anegdota sa nekog od dosadašnjih sijela uz ćeteniju. Najbolja je ako se ćetenija pojede već prvi dan, poslije se slijepi. I obavezno je pravite u društvu dragih ljudi.
Nekad je kod nas u Rogatici uz sve, pa i one najosnovnije potrebe kao što je priprema hrane, sijelo i druženje bilo potrebno. Danas nam je priprema hrane obaveza a druženja se odvijaju u restoranima!
 




U Turskoj ćetenija je poznata i kao tel helva (žičasta halva), çekme helva (razvučena halva), tel tel (nit po nit), tepme helva (izudarana halva) i keten helva (lanena halva), Priča kaže da potječu iz Irana, gdje se zovu peshmek, što znači "kajanje", jer je jako teško pogoditi savršenu teksturu, pa se oni koji se odvaže spravljati ovu poslasticu često pokaju. 




Nema komentara:

Objavi komentar