21. 05. 2011.

Novi kameni spomenici iz Rogatice

Novi kameni spomenici iz Ustikoline i Rogatice
Dimitrije Sergejevskij
GLASNIK ZEMALJSKOG MUZEJA U BOSNI I HERCEGOVINI 1936 XLVIII













  Rogatica 
Rogatica je već odavno interesovala arheologe, tim više, što je kroz ovu varošicu, dok još nije bila sagrađena železnička pruga Sarajevo-Višegrad, prolazio vrlo frekventirani drum. Zbog toga su antički spomenici Rogatice bili lako pristupačni za istraživače. Usprkos tome, posetivši Rogaticu g. 1930 i 1934 našao sam nekoliko spomenika, koji nisu još bili opisani. U samome se gradu našli ovi spomenici:
 Br. 8 kod kuće Šehića u Carevoj Mahali odavno leži jedna ploča od krečnjaka (slika 5). V. O. 71 m, š. 1.19 m, d. sa 0.28 m. Pozadina je neizrađena. S prednje strane nalaze se dva polja, od kojih je desno sačuvano, dok je levo jako postradalo: gornji levi ćošak je odbijen, a čitava je iovršina izlizana. U desnome polju u širokom profilisanom okviru prikazana je lavlja glava en face sa alkom u zubima, obični motiv sa vrata, odnosno sa nadgrobnog spomenika. Levo polje izgleda da je prazno, ali nije isključeno da je reljef u sredini uništen. Sudeći po sadašnjemu stanju površine spomenik je dugo vremena služio kao prag. Osim gore spomenutih povreda odozgo, između obadva polja urezan je široki i duboki žlijeb.
Br. 9. Prizmatički grobni žrtvenik od krečnjaka. V. 1.04 m, š. 0.59 m. d. 0.39 m. Spomenik je dugo godina ležao pred kućnim vratima stare kuće porodice Agića van grada, a sada je prenet u grad i leži pored ulaza u kuću g. Ibrišimbega Agića, opštinskog beležnika (u Carevoj Mahali). S prednje strane nalazi se prazno polje za natpis u profilisanom okviru (slikab). Naokolo je bordura odbogatog biljnog ornamenta: gore i dole vitice sa valutama, sa strana niz nolupalmeta okrenutih po dve unutra. Bočne su strane potpuno identične. U udubljenom polju, koje je visoko 0.76 a široko 0.22 m, prikazan je u reljefu obični motiv: loza koja raste iz saksije. Kako izgleda izrada reljefa nije dovršena (namerno?), jer je polje izdubljeno samo dole, tako da gore namesto reljefa postoji urezani crtež. Sama loza je jako stilizovana. Sa strana napravljena je bordura sa motivom užeta, dok gore i dole ornamenta, kako izgleda, uopšte nije bilo. Desna bočna strana dosta je obi- jena, nešto je postradala i leva (slika 7), naročito ćoškovi.
Br. 10. Nadgrobna kocka od krečnjaka. V. 0.56 m, š. 0.54 m, d. 0.38 m. S prednje strane u polukrugloj niši dva poprsja (slika 8). S leve strane je žena, s desne je muškarac. Reljef je postradaoi potankosti se ne vide gotovo nikako. Osim toga i rad je primitivan. Kod žene vide se bore na odelu, koje je na ramenima skopčano sa po jednom fibulom. Osim toga čini se da je žena ognuta jednom maramom (vide se bore na desnoj ruci). Đerdan je na vratu. Kosa, koja se teško razabire, izgleda da je dosta duga. Muškarac bez brade, drži levu ruku pred prsima; vide se nabori od odela. Ornamenta na prednjoj strani nema. Desna bočna površina toliko je obijena i izlizana, tako da se vide samo tragovi od okvira. Na levoj strani (slika br. 9) je polje u prostom okviru, široko 0.22 m. U polju prikazan je sluga u kratkoj tunici, kako korama na desno. U levoj savijenoj ruci drži nešto. Rad je primitivan. Pozadina i gornja površine spomenika su ravne.Spomenik odavno stoji u bašti kod kuće g. Hadži-Osmanovića.
Br.11. U pravoslavnu crkvu u Rogatici između drugih spolija sredovečnog porekla uzidana su s vanjske strane pored južnih vrata dva antička kamena, koji su, kako izgleda, delovi (A i V) dve bočne strane jednog antičkog nadgrobnog žrtvenika. Materijal je zelenkasti krečnjak. Komad A, Tao. II, sl. 12. V. 0.99 m, š. 0.35 m, za debljinu se ne zna. U udubljenom polju (v. 0.67 m, š. 0.19 m) sa profilisanim okvirom prikazan je nagi krilati genije u stavu, koji donekle odgovara stavu Atisa, ali je neprirodan.Desno krilo prelazi na okvir. Komad B, Tab. II sl. 13. V. 0.99 m, š. 0.37 m. Nimfa en-face stoji na uzvišenju. U spuštenim i raširenim rukama drži veo. Oba su reljefa izrađena dosta nezgrapno. Osim toga i reljefi i okvir očigledno su »podmlađeni« pomoću čekića, verovatno prilikom ugrađivanja u crkvu zato i prave na oko, naviknuto na antičke, makar i najprimitivnije sklupture, utisak nečega tuđeg. Kod komada A nedostaje desna strana, kod B leva; dimenzije su slične, materijal isti, a i sižei odgovaraju donekle jedan drugome. Prema tome držimo da su obadva komada delovi jednog te istog spomenika, nadgrobnog žrtvenika. Ali njihov sadašnji položaj ne daje mogućnosti odlučiti, koje su to strane, odnosno šta je odbijeno pozadiš ili lice. Kako smo gore rekli, oba komada uzidana su u crkvu u Rogatici, koja je sagrađena 1886 godine. Za gradnju bilo je upotrebljeno puno starih nadgrobnih spomenika sa sredovečnih grobalja u Lađevinama i Pleševici. Naš spomenik je verovatno donesen iz ovog zadnjeg mesta, gde ima tragova antičkog života, dok u Lađevinama dosad nije bilo zabeleženo antičkih ostataka. Takođe i revizija već poznagih spomenika u Rogatici dala je koješta novog. Osim toga donosimo fotografije, dok su dosad ovi spomenici bili samo opisani, ali bez slike.
Br. 12. Nadgrobni prizmatični žrtvenik od krečnjaka, ukrašen bogatim ornamentom. On je bio već dva puta kratko opisan od g. Pača.Visok 1.67 m, š. 0.90 m, d. sa 0.45 m. S prednje strane (Tab. IV sl. 19) polje sa tragovima natpisa, koji je obelodanio g. Pač. Naokolo je profilisan okvir i bordura od biljnog ornamenta: gore su četiri velike bogato ukrašene volute; dole nešto manjih dimenzija. Bordura sa strana je sastavljena od po dva sastavljena listića. Na levoj strani spomenika(Tab. IV sl. 18) u profilisanom okviru Atis u uobičajnome stavu; sa desne strane je bordura u obliku lizene, pokrivene ljuskom; gore je prikazan zec, dole dva lava, okrenuta jedan protiv drugog. S leve strane okvir i bordura su odbijeni. Na desnoj strani spomenika prikazan je isto jedan Atis, iznad njega dve girlande i delfin, sa strane slična bordura. Spomenik je jako postradao, zadnji deo odbijen, prednja strana oštećena naročigo na levom gor- njem i donjem ćošku; natpis izlizan. Spomenik leži u bašti kod vojnih baraka (»Forcanova bašta«),
Br. 13. Žrtvenik od tamno-sivog krečnjaka (Tab. III sl. 16). Opisao ga je Noernes 1879 god. Visok 1.01 m, š. 0.72 m, d. sa 0.35 m. Leži odavno (najmanje 80 godina) u dvorištu kuće stolara Muftića. Sačuvan je vrlo slabo, a uz to i sam rad je primitivan. Grubo izrađeni sokl i gesims. Prednja strana je podeljena vertikalnom trakom sa motivom užeta u dva dela. Natpis se irema tome sastoji isto od dva dela [a) i b)], od prilike od po sedam redova, i jedva je čitljiv. Kombinirajući ono što sam mogao da vidim na kamenu sa podacima Hoernes'a iz 1879 g. može se uspostaviti ovaj tekst: NAPOMENA: U PDFu je dostupan tekst na latinskom jeziku U selu Pleševici dva kilometra od Rogatice uz potok Rakitnicu, na njezinoj levoj obali, dvesta koraka otprilike od mlina opahe Dušana i Milana Nerića diže se brežuljak. Na ovom brežuljku nalazi se t. zv. »Crkvina«. Vide se stari temelji zgrade, orijentisane 1-3. Zidovi su građeni od lomljenog kamena, malter je mešan sa nekim organskim materijalom. Prema istoku i severu od Crkvine nalazi se prostrano sredovečno groblje. Nadgrobni spome- nici su različitog oblika: kvadratne i ovalne ploče, sanduci i »sarkofazi«. Većina njih nema ukrasa, na nekolicini isklesani su obični motivi: mesec, ruka, mač. Ranije, prema pričanju braće Nerića, bilo je tri-četiri puta više spomenika, ali veći deo njih bio je odnesen u Rogaticu za gradnju logora i pravoslavne crkve. Prema jugo-zapadu od Crkvine, na obronku brežuljka, koji se blago spušta prema Rakitnici, na njivi braće Nerića, vide se mnogobrojni odlomci cigle i crepa. Odmah ispod ovog mesta nalaze se ostaci ceste, koja je, prema pričanju braće Nerića, morala da vodi od mlina u pravcu Rogatice dakle levom obalom Rakitnice. Kada se ore zapne plug za kaldrmu, a za letnje suše izgori trava po njivama jednom trakom u ovome pravcu. Cesta je morala da bude široka otprilike tri metra. Prema tome možemo držati da je tu sta- jalo jedno rimsko imanje, pored ceste, a iznad potoka, na jednom obronku koji se blago spušta prema vodi, a izložen je suncu. Takav položaj potpuno odgo- vara omiljenom položaju rimskih villa rustica u našim krajevima. Nesumnjivo je, da je cesta vodila u rimski gradić, koji je bio na mestu sadašnje Rogatice, ali nisam mogao da utvrdim, da li se cesta produžavala u drugome pravcu i dalje od imanja. Oko mlina vide se ostaci mosta na Rakitnici, ali gaj most je morao da bude građen već za vreme turske vlade, jer za njegovu gradnju bili su upotrebljeni i sredovečni nadgrobni spomenici, a po svome položaju nije odgovarao kolnom nego konjskom saobraćaju. Na samoj obali Rakitnice pored mlina iskopali su vlasnici dva komada jednog rimskog spomenika. Manji, na kojem se razabirala vinova loza, propao je, dok je drugi, dole opisani, uzidan u podzidu pored njihovog mlina.
Br. 14. Odlomak bočne strane nadgrobnog žrtvenika od krečnjaka (Tab. III sl. 17). Visok 0.54 m, š. 0.58 m, d. 0.30 m. Udubljeno polje sa profilisanim okvirom i bordurom od bršljanove vitice. U polju je figura muškarca, v. 0.38 m; on je obučen u kratku potpasanu tuniku i kratki ogrtač. U desnoj spuštenoj ruci drži malu korpicu, levom savijenom drži na prsima neki predmet (odbijen). Iz Rogatice i najbliže okolice (Pleševica) poznato nam je šest nadgrobnih spomenika ili njihovih fragmenata. Od njih pet pripadaju tipu nadgrobnih žrtvenika prizmatičnog oblika; jedan ima oblik kocke (br. 10). Dosad nije još bilo nađeno ni jedne ploče (stele). Svakako je prerano praviti zaključke iz toga otsustva ploča, moženo samo konstatovati da je po tipovima dosad nađenih nadgrobnih spomenika Rogagica najbliže vezana sa srednjim Podrinjem. Za kocke, slične br. 10, imao je pisac priliku izraziti mišljenje, la cy one samo delovi Kehnx spomenika, da su dole imale pjedestal. a gore da je bila nasađena dosta visoka piramida. Interesantan je i broj 9 svojom stilizacijom ornamenta pa bočnim stranama, u koji su, kako izgleda, unesene crte provincialne (narodne) umetnosti. O br. 13 govorili smo na strani 7 v vezi sa spomenicima iz Ustikoline.

Nema komentara:

Objavi komentar