POPIS ČIFLUKA U ROGATIČKOM KADILUKU IZ 1835.godine - Dr. Avdo Sućeska

POPIS ČIFLUKA U ROGATIČKOM KADILUKU IZ 1835.godine
Dr. Avdo Sućeska
u PDF na ovom linku https://www.box.com/s/nzqkl0oxqedpnvxxpz3e

Popis  čifluka  u  rogatičkom  ka-diluku  iz  1835.  godine (Prilozi  za orijentalnu  filologiju,  sv.  XIV-XV/ 1964  —  65,  str.  189  —  271)  je Avdo  Sućeska  izradio  na  temelju dokumenta  zabilježenog  u  sidžilu sarajevskog  šeriatskog  suda iz  spomenute  godine.  I  u  drugim  svojim  radovima  Sućeska  se  mnogo služi  materijalima  iz  sidžila  sarajevskog  šeriatskog  suda  i  Kronikom  M.  E.  Kadića,  npr. Ajani  —Prilog  izučavanju  lokalne  vlasti  unašim  zemljama  za  vrijeme  Turaka. Sarajevo.  1965.; Malikana   —doživotni  zakup  državnih  dobara  u Osmanskoj  državi (Prilozi  za  ori­jentalnu  filologiju,  sv.  VIII-IX/ 1958—59,  str.  111—142); Mjesto  muteselima  u  lokalnoj  upravi  do  Tanzimata (Godišnjak  Pravnog  fakul­teta  u  Sarajevu,  VI1/1959,  str.  295 —315); Promjene  u  sistemu  izvanrednog  oporezivanja  u  Turskoj  uXVII  vijeku  i  pojava  tekalif-šakka (Prilozi  za  orijentalnu  filologiju,  sv.  X-XI/1960—61,  str.  75—112); Taksit  —  Prilog  izučavanja  dažbinskog   sistema  u  našim   zemljama pod   turskom   vlašću) Godišnjak Pravnog fakulteta u Sarajevu, VIII /1960,  str.  339—360); Specifičnosti državno-pravnog   položaja   Bosne pod  Turcima (Godišnjak  Pravnog fakulteta  u  Sarajevu,  X/1962,  str. 317—361  i  XII/1964,  str.  99—114); Vilajetski ajani (Godišnjak Društva istoričara  BiH,  XIII/1962,  str.  167 —198); O  nastanku  čifluka  u  našim  zemljama (Godišnjak  Društva istoričara  BiH,  XVI/1965,  str.  37— 57); Seljačke  bune  u  Bosni  u XVII i  XVIII  stoljeću (Godišnjak  Društva  istoričara  BiH,  XVII/1966—67, str.  163—207).Niti  su  ovim  iscrpljeni  svi  ra­dovi  navedenih  autora,  niti  su  spomenuti  svi,  koji  su  koristili  materijale  Gazi  Husrev-begove  biblioteke.. I mnogi  su  drugi  (Derviš Buturović,  Muhamed  Hadžijahić,  Seid Traljić)  koristili  i  koriste  bogate fondove  ove  naše  kulturne  institucije  u  svojim  znanstvenim  radovima.

M.  TRALJIĆ

Dr.Avdo Sućeska

Avdo Sućeska (1927–2001) je rođen 1927. u selu Jasenici, opština Rogatica. Poslije završene osnovne škole i gimnazije, studirao je na Pravnom fakultetu u Sarajevu i  diplomirao 1950. Na istom Fakultetu ubrzo je izabran za asistenta, a zatim i za docenta na Katedri istorije države i prava naroda Jugoslavije. Školske 1962/63. bio je na specijalizaciji u Minhenu, u Institutu za istoriju i kulturu Bliskog Istoka i turkologiju. Doktorirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1959. U zvanje vanrednog profesora izabran je 1964, a redovnog profesora 1969, i to za predmet Istorija države i prava naroda Jugoslavije. Uporedo s radom na Pravnom fakultetu od 1968. do 1971. bio je na dužnosti direktora Orijentalnog instituta u Sarajevu. Dvije godine bio je dekan Pravnog fakulteta.

Dr. Avdo Sućeska jedan je od najistaknutijih svjetskih poznavalaca društvene, pravne i političke istorije jugoistočne Evrope za vrijeme turske vlasti. Posebno je uticao na razvitak orijentalnih studija i istoriografije jugoslovenskih naroda pod turskom vlašću. To se u najvećoj mjeri odnosi na unutrašnju istoriju jugoslovenskih zemalja, prije svega Bosne i Hercegovine, i na sistem turske uprave, poreskog sistema i vojnog uređenja. Rijetke su naučne manifestacije posvećene ovim pitanjima na kojima se nije čuo glas dr. Avde Sućeske, kao što su rijetke publikacije u kojima njegova djela nisu korištena i navođena. Uporedo s tim, on je veoma aktivan i u organizovanju naučnih istraživanja i podsticanja svih onih naučnih polemika koje su vodile raščišćavanju pojedinih pitanja turske administracije u jugoistočnoj Evropi. On je podnio veliki broj naučnih referata i saopštenja na najuglednijim jugoslovenskim i svjetskim naučnim skupovima. Na prvom mjestu, ipak, treba naglasiti da je svojim naučnim rezultatima i koncepcijama ne samo doprinio razvitku istraživanja i studija o turskom periodu jugoslovenske istorije nego je podstakao veliki broj istraživača da krenu njegovim putem. Kao profesor Pravnog fakulteta u Sarajevu objavio je obimni udžbenik Istorija države i prava naroda SFRJ. Napisao je oko sedamdeset naučnih studija i rasprava koje su velikim dijelom objavljene na svjetskim jezicima i po najuglednijim periodičnim publikacijama u inostranstvu.

Dr. Avdo Sućeska je, pored ostalog, naročito ispitivao probleme lokalne Uprave u Bosni i Hercegovini pod Turcima, i to ne samo ulogom ajana u toj upravi nego i ustanovom muteselima kao predstavnika pokrajinskih, odnosno centralnih vlasti, pravnim običajem uzajamnog jamčenja stanovnika jednog naselja, obično grada, za održavanje reda i mira, kao i gradskom upravom uopšte. Isto tako je znalački izučavao i prikazivao razvitak čifluka i čiflučkog sistema, i to ne samo u Bosni i Hercegovini, a veliku pažnju je posvetio i položaju raje, i muslimanske i hrišćanske. Posebno se zadržao na pojavi Jevreja u BiH i njihovom socijalnom i pravnom položaju.

Među mnogobrojnim radovima dr. Avde Sućeske ipak na prvom mjestu treba zapaziti njegovu obimnu i temeljitu monografiju Ajani (Prilog izučavanju lokalne vlasti u našim zemljama za vrijeme Turaka). Na osnovu bogate naučne literature i izvorne građe, dr. Sućeska je u ovoj knjizi ispitao i prikazao nastanak i razvitak jedne od ustanova koje su najkarakterističnije za osmanski režim XVIII i početka XIX vijeka. Ta ustanova je poglavito dobila izrazite oblike u Bosni i Hercegovini, ali je obilježila osmanski režim navedenog razdoblja u cjelini. Pojava ajana kao uglednih prvaka i organa lokalne vlasti označila je prelomne trenutke u istoriji Osmanskog Carstva krajem XVII i početkom XVIII vijeka. Nosilac je niza najviših nagrada za nauku (Šestoaprilska nagrada Grada Sarajeva, Dvadesetsedmojulska nagrada BiH) i odlikovanja.

Za dopisnog člana ANUBiH izabran je 1987, a za redovnog 1995. godine.